Pregled kičme i stopala kod dece

Kada dete dođe na fizijatrijski pregled, jedan od najvažnijih koraka svakako je uzimanje istorije bolesti (anamneze).

Ono što nas zanima je šta je roditelj (ili lekar na sistematskom pregledu) primetio i kad je promena nastala, te koliko je brzo napredovala. Takođe nam je važno da znamo da li roditelji ili braća i sestre imaju problem sa kičmom ili stopalima.

Kako izgleda pregled deteta

Kada se dobiju neophodni podaci, pristupa se kliničkom pregledu. Dete je potrebno skinuti u donji veš, kako bi smo imali potpuni uvid u sve segmente sistema za kretanje.

Prvi, i možda najvažniji korak, kliničkog pregleda je inspekcija (posmatranje).
Dete pregledamo sa sve tri strane (od napred, sa boka i od pozadi).
Posmatramo položaj ramena, koja mogu biti denivelisana ili povijena u napred. Takođe, ukoliko se radi o razvoju skoliotične krivine, može se videti rebarni gibozitet, denivelacija lopatica i kukova.

Gledanjem sa boka, uglavnom se uočavaju napred povijena ramena i protruzija (ispupčenost) stomaka.
Kada su u pitanju stopala, posmatraju se poprečni i uzdužni svod stopala, položaj prstiju i položaj pete.
Detaljnije je sve objašnjeno na stranicama skolioza, kifoza i ravna stopala.

Nakon inspekcije, proveravamo da li postoji palpatorna bolna osetljivost struktura sistema za kretanje, testiramo mišićnu snagu, obim pokreta i posmatramo hod deteta.

Nakon obavljenog detaljnog pregleda, zavisno o stečenim zaključcima, lekar se odlučuje da li je potrebno napraviti RTG kičmenog stuba. Ovde treba biti opreazan i, ukoliko nije neophodno, pokušati izbeći snimanje (deca su u razvoju i nije poželjno izlaganje jonizujućem zračenju, pogotovo reproduktivnih organa). Naravno, ako se radi o većim i brzo napredujućim deformitetima, snimanje se mora obaviti.

Na osnovu svega pobrojanog, odlučujemo o daljem lečenju i savetima koje će pacijent dobiti.