Čukljevi

Čukalj je kompleksan biomehanicki poremećaj spore ali progresivne evolucije koji zahvata ceo prednji deo stopala, pri čemu je pomeranje palca upolje najupadljiviji deo deformiteta, ali postoje i dodatne deformacije i to su:

rotacija palca upolje,
spušten poprecni svod stopala sa bolom u predelu metatarzusa,
čekićasti prsti,
burzitis, a ponekad i ukrštanje prvog i drugog prsta.

Nastanak čukljeva

U nastanku čukljeva je veoma važna nasledna komponenta, smatra se da je 75% čukljeva nasledne etiologije i da se prenosi preko ženske linije nasleđa.
90% obolelih su žene.

U nasleđu takođe važnu ulogu igra oblik i glava metatarzalnih kostiju, ako su glavice ovih kostiju oblije onda su zglobovi manje stabilni i skloniji razvoju deformiteta.

Tipova stopala i posledične podloznosti za razvoj cukljeva

Tri najcesca tipa stopala su:

Egipatsko stopalo
Grčko stopalo
Romansko stopalo

Najpodložniji tip stopala za razvoj čuklja je Egipatsko stopalo, zato što je palac duži od ostalih prstiju i trpi veći pritisak obuće koja ga potiskuje upolje (lateralno). Ostala dva tipa stopala, Grčko i Romansko, su morfoloski usavršeniji i ređe se razvija čukalj.

Ostali uzroci nastanka čukljeva

Ostali uzroci za nastanak čuklja su:

skraćena Ahilova tetiva sa posledicnim prenosom telesnog opterećenja unutrašnje strane stopala (i dalje nastankom HV),
ravna stopala,
neadekvatna obuća,
trudnoća kada usled dejstva hormona dolazi do slabljenja veziva (ligamenata).

Deformitet je uglavnom obostran, obično izraženiji na jednoj strani.

Пусти видео запис

Dijagnoza i simptomi

Dijagnozu čuklja možemo postaviti kliničkim pregledom i ev RTG snimkom gde se uočava deformitet prednjeg dela stopala sa:

1. Povećanjem ugla izmedju prve i druge MT kosti

Na RTG snimku se ugao može lako izmeriti i dijagnoza može biti veoma rano postavljena (ukoliko je taj ugao devet ili više stepeni).

2. Iritirana koža oko čuklja

Uglavnom se uz kožnu iritaciju javlja i inflamacija burse (sluzne kesice). Do pomenutih tegoba dolazi najčešće usled trenja obuće na mestu deformiteta. Kasnije se može javiti i osifikacija (okoštavanje ili stvaranje novog koštanog tkiva uz postojeću kost).

3. Rotacija palca

Do rotacije palca dolazi zbog gubitka ravnože između mišića primicača i odmicača palca, o čemu će više reći biti kod opisa vežbi.

4. Čekićasti prsti

5. Bol u predelu donje strane prednjeg dela stopala (metatarsalgia).

Stopalo pored uzdužnog svoda ima i poprečni svod. Zbog istegnuća i slabljenja ligamentarnog aparata i zglobnih kapsula izmeću MT kostiju dolazi do spuštanja poprečnog (transverzalnog) svoda i formiranja clavusa (hiperkeratoze, „žulja“).

Vremenom ovo postaje najveći problem zato što prouzrokuje izuzetno jake bolove pri hodu. Bol nastaje usled prethodno spomenutih promena, ali i zbog artroze (degenerativnih promena) sitnih zglobova stopala.

6. Izmenjena šema hoda

Usled bolova pacijent se trudi da opterećenje tela prebaci sa palca i srednjeg dela na spoljnu stranu stopala, te se tako menja statika i dinamika celog tela. Vremenom dolazi do bolova u kolenima, kukovima i, najčešće, u kičmenom stubu.

7. Neki pacijenti razviju i deformitet u predelu malog prsta.

Ergonomska edukacija

Ergonomska edukacija predstavlja obuku pacijenta o načinima kako da se ponaša da bi izbegao nastanak ili pogoršanje bolesti.
Kada je u pitanju deformitet prednjeg dela stopala po tipu čuklja za pacijenta su važne sledeće informacije:

1. Izbegavanje nošenja visokih potpetica (ne više od 4cm) iz razloga što se tada telesno opterećenje većinom prenosi na prednji deo stopala, posebno na palac (delimično objašnjenje za mnogo veću učestalost kod žena).

2. Koristiti adekvatnu obuću koja je nešto šira u prednjem delu ali dobre veličine (da bi se izbegli bočni udari kod prevelike obuće u kojoj stopalo „šeta“).
Izbegavanje cipela sa izuzetno uskim, „špicastim“ prednjim delom.

3. Ne nositi najlon čarape sa velikom DEN oznakom zato što stiskaju prednji deo stopala.

4. Redovno odlaziti na medicinski pedikir kako se ne bi stvorili duboki i veliki žuljevi.

5. Redukcija telesne težine.

7. Korišćenje ortoze u cilju korekcije deformiteta.

Lečenje čukljeva

Danas su nam na raspolaganju brojna pomagala a najvažnije je da odaberemo pomagalo koje će biti udobno i koje će najmanje remetiti dosadašnji kvalitet života.

Konzervativno lečenje

1. Ergonomska edukacija
2. Kineziterapija
3. Kinesiotaping
4. Akupresura
5. Hiropraktika

Operativno lečenje

Pre nego što se odlučite za operativno lečenje treba iscrpeti sve mogućnosti konzervativnog lečenja.

Vežbe za čukljeve

Пусти видео запис

Kako pravilno postaviti kinesiotaping traku?

Prvih 20% i poslednjih 20% trake se ne zateže, dok se srednji deo zateže između 75% i 100%.
Traka može da se nosi nekoliko dana (tri do pet), a dok se ne odlepi. možete da se tuširate sa trakom.

Nakon skidanja trake potreban je pauza do ponovnog postavljanja trake od najmanje 24h.