Vežbajmo efikasno – Aparat sa biofeedback-om

Kineziterapija

Kineziterapija ili terapija vežbama ima primaran značaju rehabilitaciji pacijenata s oboljenjima sistema za kretanje. Danas se pripisuje veliki značaj pokretu, odnosno smatra se da je vežbanje u detinjstvu osnova pravilnog rasta i razvoja, dok je kod odraslih osoba baza za što duže očuvanje vitalnosti i odlaganje starenja. Cilj kineziterapije je da se maksimalno oporavi oštećena funkcija nekog dela lokomotornog aparata. Mora se voditi računa o tome da bude izabran adekvatan pokret, poštujući indikacije i kontraindikacije, kao i da bude pravilno doziran.

Kineziterapijski program se, najčešće, sastoji od:
zagrevanja,
vežbi disanja,
vežbi istezanja
i vežbi snage.
U ovom delu lečenja nezamenljiva je uloga lekara fizijatra i fizioterapeuta koji na osnovu zdravstvenog stanja pacijenta definišu kineziterapijski plan:
elemente vežbi,
brzinu izvođenja vežbi,
eventualnu primenu opterećenja kao i broj ponavljanja.

Ukoliko želimo da kondicioniramo pacijenta i da mu povećamo izdržljivost, vežbe ćemo ponoviti više puta s kraćim zadržavanjem, a ako nam je cilj da povećamo mišićnu snagu, ići ćemo na manji broj izvođenja a s dužim trajanjem kontrakcije recimo, za oslabljen mišić nakon preloma.

Aparati sa biofidbekom

Revoluciju u ovoj vrsti terapije svakako predstavljaju aparati s biofidbekom. To su aparati koji pacijentu obezbeđuju povratnu informaciju da li pravilno vežba, koje mišiće angažuje i kojom snagom. Jedan od takvih aparata ima podlogu s barosenzorima na koju pacijent stane i ta podloga je povezana s računarom. U računaru su integrisane igrice, na primer slalom, a pacijent je u tom slučaju virtuelni skijaš koji savladava prepreke tako što se pomera na podlozi. U pomenutom slučaju se, kroz igru, jačaju mišići donjih ekstremiteta. Ovakav tip vežbanja je od izuzetnog značaja kod dece s deformitetima stopala, jer se obezbeđuje saradnja s malom decom koja inače ne žele da se uključe u klasičan proces vežbanja.

Takođe, primena tih vežbi je od neprocenjivog značaja kod povreda ligamenata skočnog i kolenog zgloba, koji se kroz pokrete slaloma postepeno i bezbolno istežu, obezbeđujući povećanje obima pokreta. Kod pacijenata s bolom u zglobu kuka, radom na ovoj vrsti aparata, omogućava se brzo ali i vrlo efikasno povećanje snage mišića pokretača kuka. Ukoliko pacijent klekne ili sedne na platformu, mogu se jačati mišići pokretači kičmenog stuba. Tokom vežbanja pacijent dobija zvučnu i vizuelnu informaciju da li vežba na pravi način. Naime, situacija se prati na monitoru računara. Prilikom prve posete pacijenta testiraju se njegove sposobnosti i aparat to memoriše, tu informaciju kasnije možemo da poredimo s rezultatima koji se postižu tokom i na kraju tretmana. Dobijeni rezultati mogu grafički da se prikažu.
Efekat kineziterapije je bolji kada se ona kombinujes drugim fizikalnim procedurama (laser, elektromagnetno polje, razne vrste struje).

 

 

Leave a reply