Paraliza lica

Ovaj problem se može javiti u svakom životnom dobu.
Riziko faktori su trudnoća, šećerna bolest, infekcije gornjih disajnih puteva, kao i druge virusne infekcije (posebno virus herpes simplex).

Paraliza facijalnog nerva može nastati i usled povrede mekog ili koštanog tkiva lica, zatim u sklopu sistemskih oboljenja i nekih neuroloških bolesti (šlog, multiplasleroza).

Najčešći simptomi paralize facijalnog nerva jesu:

a) iznenadna slabost ili oduzetost mišića jedne polovine lica
b) nemogućnost nabiranja čela, snažnog zatvaranja očiju i smejanja
c) osećaj da je lice povučeno u jednu stranu
d) bolnost lica
e) pojačan sluh na zahvaćenoj strani
f) glavobolja

Simptomi se mogu razviti naglo, u dosta slučajeva pacijent se budi s već razvijenom paralizom, ili se postepeno pojačava u roku od 2-3 dana. Ne mora svaki pacijent imati sve nabrojane simptome, klinička slika je često vrlo raznolika.

Dijagnoza se postavlja na osnovu istorije bolesti, kliničkog pregleda i EMNG pregleda. Pored pomenutog ponekad je neophodan i MR glave i vrata.

Prognoza je neizvesna, neki pacijenti se potpuno oporave, dok kod nekih ostaju trajne posledice.

Lečenje zavisi od uzroka samog oboljenja. U slučajevima kada je oboljenje nepoznate etiologije (idiopatska Belova paraliza), lečenje podrazumeva medikamentoznu i fizikalnu terapiju.
Od medikamenata se prevashodno koriste steroidni lekovi, vezodilatatori, antiviralni lekovi (kada je u osnovi virusna infekcija), kao i kompleks B-vitamina.
S obzirom na to da kod ovih pacijenata često imamo nepotpunu mogućnost zatvaranja oka, neophodna je primena veštačkih suza, kako se ne bi pojavio korenealni ulkus. Ukoliko se bol javlja kao dominantan simptom, kasnije se preporučuje upotreba nesteroidnih antiflamatornih lekova.

Fizikalna terapija podrazumeva temeljno sprovedenu kineziterapiju, akupunkturu i upotrebu odredjenih fizikalnih procedura (laser, transkranijalna magnetoterapija, elektroterapija, jonoforeza).
Jonoforeza je procedura koja pomoću galvanske struje omogućava unošenje odredjenih lekova tačno u predlu u kome se javljaju tegobe (u ovom slučaju lek se aplikuje na lice).
Kineziterapija ili terapija vežbama kod ovih pacijenata se mora sprovoditi redovno i duže vreme.

Vežbe se izvode ispred ogledala kako bi pacijent mogao da prati koliko je uspešan u izvršenju odredjenog pokreta.
Statistički gledano jedna od najuspešnijih metoda je akupunktura, te je ni pod kojim uslovom ne treba izostaviti iz tretmana.